Промоција књиге Миомира Т. Панина - Архајски торзо

8. децембар 2015: Одржана промоција књиге "Архајски торзо" завичајног аутора Миомира Т. Панина, објављене 2014. године у издању Народне библиотеке Крушевац. Поздрављајући присутне, в.д. директора Библиотеке мр Снежана Ненезић је уводном слову подсетила на опус М. Панина и, посебно, на његова дела која је издала крушевачка библиотека. После дванаест објављених књига поезије, Миомир Панин, економиста по струци а књижевник и сликар по вокацији, огледао се и у прозној форми. Његове есеје „Жртвеник“, потом „Звуци јектенија“ објавила је Народна библиотека Крушевац, а онда и две књиге поезије у форми сонета: „Похвала вери“ и „Архајски торзо“. Пре њих огледао се у захтевној форми сонета у четири књиге: „Баштина сна“, „Молитва“, „Светило“ и „Сонети и фуге за Милицу“. Сонете Миомира Панина говорила је Лидија Ужаревић а за реч критике била је задужена Љубица Петковић, библиотекар-саветник. Она је исцрпним и поетичним излагањем приближила ауторово стваралаштво публици која је све наступе прекидала аплаузима. Поред стихова, публика је могла да ужива и у ауторовим сликама смештеним овом пригодом у нашој читаоници. У песничкој збирци „Архајски торзо“ Панин говори о себи, свом виђењу света, поезије, породичне историје из прапостојбине Русије, о сликању, писању песама, путовањима, љубави према жени. Његови узори су ренесансни сликари и песници, као и уметници данашњице. Дело садржи 37 сонета и појмовник, а песме су распоређене у три целине: Прва од осам сонета – Енејин сан, Друга од четрнаест сонета Етрурска химера и Трећа од дванаест сонета под називом Виториа Колона. Аутор се држи само „јединства лепоте“ и инспиришу га Рим, Фонтана Медичи, Фонтана ди Треви, храм Партенон, Санта Марија Мађоре, Санта Ана, Константин Велики идр. На неки начин у Паниновим сонетима ово је нека врста помирења хришћанства и античке и ренесансне уметности. Сонет којим песник овде пева није утегнут у класичну форму већ је разбарушен и разигран, различитог компоновања. На крају је сам аутор говорио о настанку свог дела сабирајући своје реминисценције на многобројна путовања не туристичка већ уметничка, стваралачка, дубоко проживљена и исказана кроз сонете које је и публика имала прилике да чује током ове вечери.