ВИДЕО ПОЕЗИЈА - ШУМАДИЈО, ВОЛИМ ТЕ...

Шумадијо моја, ружо расцветана... ШУМАДИЈО, ВОЛИМ ТЕ... Волим јутарњу зору, излазак Сунца што доноси дан, ратаре вредне кад њиве ору и капљу кише распршене на длан. Волим у лету јато птица, зујање пчела и шум бистра врела, када пољем залелуја златна пшеница и све путељке што воде до мога села. Волим бисерну росу, што светлуца ливадама сненим, и косца кад носи наоштрену косу, па уморан легне по откосима покошеним. Волим рана јесења јутра, раскош природе која се буди, топлину која прожима изнутра, па разгаљује и душу и груди. Волим сва у видокругу поља, ливаде, шуме, села и реке, облак што се пространством ваља и крушке жуте, узреле, меке. Волим када се бехар по воћу проспе, када замиришу јорговани бели, а мириси се уоколо опојно простре, и Сунце обасја мој Космај цели. Волим шумарке у јесен касну, и лишће кад поприми златасту боју, бела стада, што ливадама пасу, волим, волим, прелепу Шумадију моју. Волим да снег под ногама шкрипи, ватру што у шпорету весело пуцкета, и тесто што се у наћвама диже и кипи волим те, волим, моја Шумадијо лепа. Волим и када се неко воли весели, пева и вино испија, када виолина на ухо зацвили... волим, волим... јер је све то моја Шумаадија.