У вашего броузера проблема в совместимости с HTML5
Стихови поетесе Слободанке М. Антић
ШАПАТ ЗВЕЗДА
Говорио си, да ливаде су наше
Под плаветнилом неба,
Мирис покошеног сена,
Крик залуталог галеба.
Поноћ нам весеље дарује,
Држимо се за руке невини,
Поветарац образе милује
И смеши се пољу, даљини.
Под месецом сребро трепери.
На своду звезде дошаптавају.
На отшкринутим капцима
Бисери росе подрхтавају.
Песме ћемо посветити јутру --
Шапутао си озарена лица --
На облаку одевеном у белом
Осликаћемо: клас, божур, свица.
Говорио си тихо... ја ћутала.
Украшће нам дан сутрашњи --
Са страхом слутње гутала --
Ближи се погром негдашњи.