Ово је прича о геноциду 1942. године који су спровели мађарски фашисти у Новом Саду и јужној Бачкој, вршећи страховита зверства над цивилним становништвом. Многи су живи завршили под ледом Дунава, неки су код својих кућа убијени, многе су породице тотално угашене. Комунисти су у циљу ,,братства - јединства'' смањили бројку на око 1.500 људи, жена и деце а до данас је сакупљен број од најмање 4.500 хиљаде страдалих тог хладног јануара '42. Процењује се да је број мртвих ишао и до 10.000 али дуго времена је прошло, многих сведока више нема.
Ово је опомена због свега онога шта се десило нашем народу у последњих 200 година ( не само на простору Новог Сада ) зато што нам се историја понавља у све горим и горим облицима, туђе злочинце проглашавају херојима, нас је све мање а и наше памети такође.
Хвала Александру Вељићу на истрајности у овом значајном истраживању, где је прикупио све оно што у последњих 60 година државни органи нису могли или нису хтели да прибаве, на стотине потресних интервјуа које је обавио са члановима породица убијених, пријатеља и осталих суграђана... Ово је историјска морална мрља мађара о којој данас и наша деца а и старији мало знају. Из сваког незнања се јављају нови неспоразуми и нове невоље. Из сваког погрешног ,,знања'' се такође јављају нова разилажења и поделе. Ово важи за СВЕ ОНО што су други урадили у ближој или даљој прошлости нама, као и ,,оно'' што они тврде да смо ми урадили њима.. Време већ показује истинитост тврдњи сваке стране.