LAKONI - PISMO ZA SVE MLADE BORCE

Lakoni - Pismo za sve mlade borce Tekst : Lakoni Vers 1 Ovaj svet je čudan, pun emocija i straha, Da nije moje majke ja bih ostao bez daha, Ostao bih sam samcat, u svetu punom bola, Gde svako svakog mrzi pa čak i svog idola. Ovo više nije život kao što je nekad bio, Kad je sve lepo bilo, kada suze nisam lio, Sada nemaština vlada, a ljubav sve je manja, Sada su mafije na sceni, svakog dana nova sranja. Osećanja su mi uzburkana, lete na sve strane, Iz različitih pravaca odjekuju ljudske mane, Prodane duše vrebaju, one bi da nas slome, Al' nisu razmišljali da će borci da ih zgrome. Sve na svoje dođe ali bolje vreme neće, Nema više sloge sada nesloga se kreće, Sada boriš se za život k'o da si na ratnom polju, Moraš da ćutiš i mučiš se dok sisice te kolju. Refren Pismo iz ljubavi šaljem za sve mlade borce, Koji rade danonoćno, koji grade drugom dvorce, Koji se muče za život u periodu bede, Dok nakurčeni likovi samo kenjaju i sede. Za svu našu omladinu koja trpi svašta, Za sve naše grehe jer Bog sve to prašta, Za ovo tužno vreme, što u mestu stoji, I što svima nama lošu sudbinu kroji. Vers 2 Svakog dana slušam priče kako menjam svoj karakter, Kako sve ide na gore, da sam samo loš akter, Onda pomislim na ljude koji šire takve priče, Oni nisu više isti, to me i ne dotiče. Sada slušam samo sebe, guram napred, nazad nema, Jer ko zna šta će biti, ko zna šta sve mi se sprema, Na oprezu sam čvrstom, držim se do kraja, Idem sigurnijim putem, pa čak i do samog raja. Spreman sam da se suočim sa svim i svačim na putu, Lako prelazim prepreke, samo pratim svoju rutu, Ne zanimaju me tuđa mišljenja o mojim koracima, Želim da se suočim sa svim tim crnim oblacima. A onda kada padne mrak i kad vreme stane, Tad čućeš dreku boraca, oni svoja prava brane, Tad čućeš vrisak dece koja gube svoje snove, Koja ne znaju za bol, koja u svojoj mašti plove. Refren Pismo iz ljubavi šaljem za sve mlade borce, Koji rade danonoćno, koji grade drugom dvorce, Koji se muče za život u periodu bede, Dok nakurčeni likovi samo kenjaju i sede. Za svu našu omladinu koja trpi svašta, Za sve naše grehe jer Bog sve to prašta, Za ovo tužno vreme, što u mestu stoji, I što svima nama lošu sudbinu kroji.