Iz glave: Kako sam postao doktor(ant)

Šta da vam kažem: nije ni lako a nije ni nešto baš mnogo teško. Uglavnom, uz malo muke, dok sam pio jutarnju kaficu, postao sam doktor. Iz glave. Nešto na temu kako da ono što zamisliš možeš i da izgovoriš. Pretvaranje misli u reči, mislim, sa posebnim osvrtom na problem smanjivanja brzine jezika u odnosu na brzinu mozga. Znate ono "ne trči pred rudu", što kaže naš narod, mada ovo ne moram da citiram jer je opšte poznato. Znam da zvuči komplikovano ali i nije baš tako. Ipak, nije bilo lako jer ono "copy-paste", brate mili, nije baš tako jednostavno. Mnogo teksta, treba sve to poredjati, srediti... Pravo da vam kažem veliki problem su ti fontovi, treba sve to selektovati, ujednačiti da na nešto liči. Ali nije to jedini problem. Najveći problem mi je bilo ono da stavim broj strane - to je valjda, neka paginacija. Zovnem ortaka da me posavetuje, on mi objasni šta da uradim, ja na insert, pa na page number, stisnem kad ono poče da se slaže samo od sebe. Čudo! I poveća se broj strana... Po savetu ortaka, koji inače radi ove disertacije, seminarske, diplomske, živi čovek od toga, šta ćeš, mukica, posle dodam i one zvezdice, kaže "fusnote", ubacim malo anegdote iz rada, šale i pošalice: kad mi pretili, zvali telefonom, kad me jedan šin'o pesnicom u glavu pa posle zivkao da vidi kako sam, kad mi zvali ženu i rekli joj da pazi malo šta pričam, da me pazi isto kao što pazi našu bebu koju vozi, gore u parku, u onim lepim kolicima što imaju tufnice, kad 'teli da mi bace bombu u radio i uopšte te trenutke kojih se čovek uvek rado sjeća. Bilo smejurije vazda za 17 godina. I ono ispade 197 strana. Posle stavim font na 14, prebacim u ćirilicu, jer komotnije pismo - 'vata više prostora - i gle čuda, ma da ne veruješ, preko 250 strana. Komisiji pošaljem mejlom i to u pdf formatu - to znam, a ovo moje uzmem lepo pa narežem na disk i odnesem kod mog druga štampara, on čovek ima one crvene kartone i štampa zlatna slova... I tako da ne pišem sad baš sve. Slušajte, uostalom. Sve u svemu: ja meni doktor! Sad menjam pločicu na vratima...