Irena Plaović - Pesma

Pesma po imenu "Pesma" iz prvog čina prvog Poetskog cirkusa, petnaestog decembra u KGPT-u. Ирена Плаовић, "Песма" Да ли та песма у мени још увек није зрела? Да ли још чека кораке моје старости? Шта ћу да радим ако ми исклизне са чела? Или ако јој време на време напакости? Куда да одем када се она осуши у мом грлу? Да ли бих смела за њоме да се окренем? Последња рима ће доћи тек када напишем прву, И кад ту прву у последњу изокренем. Да ли та песма има права да расте у мени? Чијим сам срцем њу у душу посадила? Да ли сам само семе, за живот њен да пукнем? О, јесам ли се у њену верност кладила? И ко је добио ту страшну, срамну опкладу? Чија је сада част над мојом завладала? Јесам ли сама по телу развила ограду, Да би ме љубав што мучније савладала? Куда се дела та моја чудесна песма? И њене страсти што ми из прстију расту? Чиме да себе заклоним од Човека? У шта да пређем, у вука или у ласту? Ако сам ласта, пашћу у првом лету. Сва та висина брзо ће узети маха. Ако сам вук и никад не полетим Знаће да нисам летела из страха. Нека ме одлучи песма која ме прозрела. Да ли да пустим крила или зубе. Нека ми учини ово кад буде дозрела, Да ме се плаше док ме најлепше љубе! И нек посведочи за мене моја рима -- Ко вук сам летела и као ласта сам клала. Али сам трпела и опраштала свима -- Нити сам давала нити сам узимала. Нити сам продала нити сам купила песму -- Сама у себи сам је разапињала Нит'сам се коме нит сам се киме Нит сам се коме нит сам се киме Нит сам се коме нит сам се киме Заклињала.