Covek bez sluha - Umukni malo

Tekst: Ne volim jutra u kojima buđenje se pretvara u milion tvojih želja koje ne bih da ispunjavam. Ne volim noći u kojima kao mašina ne progovaram, pucaju prepone od tvoje nenormalne potrebe. Sad znam da te ne volim više, godinama padaš sve niže i niže - treba mi neko da me sasvim pokrene. Jer moje je grlo rezervoar (takvih kao ti u njega puno je stalo). Pusti, neka priče priča trotoar i molim te...umukni malo! Ne volim tvoje uzdahe, ta jebena glad već preteruje. Simfonija laganja. Vreme je da prestane. Možda jednog dana i pronađeš sebe, u nekom drugom prepoznaš baš mene, ovaj trip me više ne radi....izvini... znam da te ne volim više...